"Повијест прошлих времена" може се с правом убројити међу генијална остварења човјечанства. То је дјело, које не престаје занимати људе. Књигу су с узбуђењем и занимањем читали и онда, кад се је тек појавила, а тако се чита и данас. Како да се објасни ово велико и стално занимање за дјело, које се пре девет вјекова појавило у Кијеву? Како да се схвати изванредан утјецај тог љетописа на каснију руску, а и страну хисториографију. За читаоца ХI-ХII ст. ово је дјело жива повијест о његовој домовини, и њезиној прошлости и садашњости, о великим дјелима прошлих покољења, којих је коначан резултат стварање моћне државе. Данас је, међутим, дјело значајно као извор за познавање прошлости Русије, јединствен извор своје врсте, који нам даје можда непотпуну и тенденциозну, али органски повезану и вјеродостојну слику старог периода руске повијести.
0 komentar(a) :
Objavi komentar