Klod Levi-Stros: Divlja misao

Divlja misao jest Lévi-Straussova teoretski možda najznačajnija knjiga. U njoj razrađuje ključne pojmove svoje metode: postupak transformacije i vrste kao logičkog operatera, pojmove sinkronije, dijakronije, dualizma i oprečnosti termina. Nadalje, obrađuje temu totemizma, mitova, povijesti, uspostavljanja razlike između kulture i prirode; pravi distinkciju između »divlje« i »pitome« misli, između znanosti i magije, odnosno religije. Osnovna teza Divlje misli jest ta da »divlja misao« nije misao divljaka, niti misao primitivnih društava, već misao u divljem stanju, koja je prisutna i u civiliziranim kulturama, ali koja se razlikuje od ukroćene »pitome misli«. Ova tvrdnja opovrgava dotad uvriježeno uvjerenje o primitivnim društvima kao onima u kojima postoji samo »predlogičko« mišljenje, a što je najizrazitije zastupao Lévy-Bruhl. Divlja misao imala je i određeni epistemološki domašaj. U njoj uvodi pojam ‘znanost o konkretnom’, koji se odnosi na postupak blizak znanstvenom te inspiriran onim za što je primijetio da se događa u suvremenoj znanstvenoj misli...