Ova Istorija Rusije ponikla je iz saradnje nekolicine ruskih istoričara koje je velika katastrofa izgnala iz njihove otadžbine. Ona je zajedničko delo ljudi vičnih istoriografskom poslu, koji su hteli omogućiti Francuskoj da se koristi njihovim znanjem stečenim u Rusiji. Onaj koji je, zajedno sa g. L. Ezenmanom i sa mnom, zamislio ovo delo i rukovodio njegovim stvaranjem, g. Miljukov, čije su radove o ruskome društvu istoričari već ranije visoko cenili, nosi ime koje je danas postalo slavno širom celoga sveta zbog njegove državničke uloge. On lično napisao je veliki broj odeljaka ovoga dela, često najoriginalnijih i najvažnijih, a posebice glave o revolucionarnoj krizi u XX veku kojoj je prisustvovao kao svedok i u kojoj je učestvovao kao sudelovač. Pisci ovoga dela hteli su da pruže francuskim čitaocima rezultat proučavanja vršenih u Rusiji po arhivskim dokumentima, privatnim dnevnicima, memoarima i prepiskama, proučavanja koja su većinom skorašnjega datuma, malo poznata u Francuskoj, i iz kojih je ruska istorija izišla obnovljena.
Nije potrebno naglašavati korisnost ovakvoga dela. Francuz, željan da upozna prošlost ovoga velikog naroda, čija uloga u čovečanstvu raste iz dana u dan, ne može još i danas da nađe delo koje bi potpuno zadovoljilo njegovu opravdanu radoznalost. Jer na francuskom jeziku postoji veoma mali broj knjiga o istoriji Rusije. Najpoučnija Istorija Rusije od Ramboa, opravdano cenjena u svoje vreme, pretstavlja danas samo istoriska znanja sa kraja XIX veka; ona čak ponekad pruža izopačenu sliku ruske istorije usled uticaja francusko-ruskog saveza i težnje za preteranim divljenjem carističkom režimu. Mala Istorija Rusije od Platonova, prevedena na francuski, može imati za cilj samo da pruži ukupan pregled, i ona se zaustavlja na pragu savremenoga doba. Niz monografija Vasiljevskoga o najglavnijim ruskim vladarima i njihovoj okolini sačinjavaju sjajnu zbirku, zanimljivu i prijatnu za čitanje, dramskih i skandaloznih anegdota; ali ona ne može da pretstavlja istoriju ruskoga naroda. Mnogo temeljnija dela nemačkih pisaca, Hermana, Briknera, Šimana, Hečea i Štelina, nisu prevedena na francuski; ona, uostalom, i ne sačinjavaju povezanu celinu.
Da bi popunili tu prazninu, pisci i izdavači ovoga dela odlučili su da objave na francuskom jeziku jednu celokupnu istoriju ruskoga naroda od njenoga početka. Oni su želeli da pruže istorisku sliku svih vidova ruskoga života, unutrašnjega političkog režima i spoljne politike, kretanja stanovništva i organizovanja društva, zemljoradnje, industrije i trgovine, književnosti i umetnosti, nauke i prosvete. Pokušaću da objasnim zašto mi se čini da su oni u tome poslu uspeli, i želeo bih isto tako da rasvetlim razliku u gledištima između ruskih istoričara i onih koje u Rusiji nazivaju »zapadnjacima«.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar