Novi Sad, sredina septembra devedeset prve. Budim se već treće ili četvrto jutro sa utrnula Tri prsta na desnoj ruci, tri prsta sa kojima se Srbi pravoslavci krste. Mislio sam da je to Božji znak. Nedeljama sam u dilemi šta da radim. Mobilišu Novosađane. Šalju ih u Hrvatsku na bojišta, a ja Srbin iz Hrvatske, iz Vukovara, grada u kojem se vode borbe i koji je najaktuelniji grad drugog televizijskog dnevnika, ovde, u Novom Sadu, životarim i iščekujem da se nešto desi i konačno sve završi.
Kancelarija za prijem dobrovoljaca je bila u ulici Kraljevića Marka i nije bilo nikakvih problema oko našeg prijema. Objasnili smo da smo iz Vukovara i da osećamo obavezu prema Našoj otadžbini i zakletvi koju smo u vojsci položili da se prijavimo i stavimo vojsci na raspolaganje. Dali su nam neke kartone sa znakom crvenog krsta. Na njima je pisalo da smo srpski dobrovoljci i da treba da se javimo komandi u Šidu zbog rasporeda. Rečeno nam je da te karte pokažemo šoferu autobusa i da ćemo biti besplatno prevezeni do Šida. Još su nam rekli da te karte važe za autobus koji polazi sledećeg dana, u dva sata posle podne.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar