У овој Књизи мртвих сабрано је 5770 сарајевских Срба који су страдали 1992-1995 године и 860 Срба истог града чија је судбина за нас још неизвесна, или укупно 6628 лица српске националности.
Многи гробови никад нису обележени и опојани, многи покојници нису ни сахрањени, неки су без трага нестали у сарајевској магли. Још све кости нису извађене из провалија и туђих рака, ни откопане испод насипа и сметлишта, неке је заувек однела Миљацка. Још сви нису ни поменути.
Може бити да је нечије име погрешно уписано или да подаци нису потпуни, али је сигурно да ће, после утврђивања пуне истине о злочину над сарајевским Србима, ова црна књига имати више, а не мање страница. Нека ова заједничка читуља буде позив свима који истини могу допринети да се одазову и помогну да коначно уредимо и употпунимо Књигу мртвих. Тако ћемо одужити бар мали дуг онима што су избрисани из књиге живота.
Они што су злочин извршили, а многи су и данас на власти, све чине да избришу трагове и разоткривање свог срамног злодела. Злочинци се никада нису бојали Бога, они се једино боје праведне казне. Муслимански властодршци страхују од разобличавања обмане јавног мнења и суочавања са великом сарајевском лажи.
Мртви Срби су најубедљивији сведоци истине. Њихове мошти је могуће сакрити, али трагове није могуће поништити. Задовољење правде не може потиснути успомене, ни избрисати сузе, али може ублажити бол и помоћи да се овакав злочин над суграђанима у будућности никада нигде не понови.
Сви поименично наведени у овој књизи смртишта, страдали су од исте руке као и њихови преци и нека на истим гробљима и заједно са прецима снивају свој вјечни сан у царству у коме већ вијековима почивају мртви Срба који су пали да бисмо ми слободно живјели на својој земљи и у својој држави.
И питајмо се, поново, као 1918. или 1945. год. а и сада, послије овог отаџбинског рата, када ће рука правде стићи њихове душмане? У муслиманском Сарајеву је остало више мртвих него живих Срба. Господе, прими душе ових новомученика у рајско насеље, помози правди да победи и грешницима да се покају.
Центар за истраживање злочина над српским народом,
Београд-Бања Лука, април 2008.
(Napomena: Ovu sam knjigu postavio, između ostalog, i zato što se na spisku ubijenih nalaze moj stric i moj deda. Pokoj ih duši...)
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar