Ovo je knjiga pesama u kojoj je dominantna ljubavna tema. Ova magnetična preokupacija naše pesnikinje našla se u središtu poetske opservacije o drami čovekovog postojanja. I što je najvažnije, Jasmina Malešević je na taj način potvrdila kreativnu zrelost, spisateljsku samospoznaju i poetičku samosvest. Štaviše, ova pesnikinja obznanjuje da je za nju poezija tako važan oblik životnog iskustva da bi bez njega njeno individualno postojanje bilo besmisleno, a proživljena egzistencija nepodnošljiva.
Ima se utisak da se ona pesmom oslobađa svojih opsesija i svojih teskoba ali, što je izuzetno značajno, ona svoju pesmu oslobađa od traumatizovanog životnog iskustva. Čini to majstorski kako bi u njenoj pesmi bila prisutna ne samo neprikosnovena suština pesništva već i suština bivstvovanja. Time se ona pokazuje kao osobena literarna ličnost koja svoju zagledanost u čudesni svet i svoju unutrašnju stvarnost preinačava u nadmoćne ritmove poetskog mišljenja, u originalne poetske slike. Tako je pesnikinja i našla put do vlastite pesme, do individualizovanog pesničkog govora i mišljenja. Njen lirski subjekt svedoči kako je snažna strast koja se našla kao pogon pesničke mašte, fantazije i invencije kroćena da bi došla do izražaja nepatvorenost lirske subjektivnosti i neponovljivost pesničkog doživljaja. Suštinski, to je forma autopoetičkih ispovesti. Zato se sa sigurnošću može reći da je autorka baš to što peva, to što je njena pesma. To je jedan od bitnih razloga što u ovoj poeziji ima toliko osećanja i sećanja, ali i misaonosti.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar