Po predanju građana male varoši Polina u njihovo mesto svakih petstotina godina dolazi Đavo da se odmori od zlodela na tri godine. Jedanoga proletnjeg dana hiljadu devetsto četvrte u to, inače pomalo mračno naselje zaista dolazi čudan čovek...
Planina koja je bila iznad Polina nalazila se istocno od njega tako da su jutra ovde stizala mnogo pre samog izlaska sunca. Vec je uveliko znao da bude dan kad bi se prvi zraci svetlosti kao mac spustili na varoš, bojeci je u jarke boje. Zaista, jutra u Polinu su možda bila nešto najlepše cime je gradic mogao da se ponosi, a tamnija strana medalje bila je duševna melanholija njegovih stanovnika, koja je kao kakva kletva bila u njemu od samog postanka, bojeci i najsretnije dane tamnim nijansama. Sasvim je izvesno da su ljudi ovde bili mnogo mracniji nego što je to bio slucaj sa stanovnicima nekog drugog grada.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar