ACTA: UPOZORENJE MINISTARSTVU NAUKE R. SRBIJE

ACTA: UPOZORENJE MINISTARSTVU NAUKE R. SRBIJE

21. februar 2012. getosrbija Ostavite komentar Idi na komentare

Prema rečima Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu nauke, u interesu Srbije je da se pristupi ovom sporazumu jer postoji akcioni plan Vlade Srbije koji to podržava.

“U našem je interesu da to uredimo i to je preduslov za ozbiljnu ekonomiju. Već su krajem prošle godine uvedene izmene zakona o autorskim i srodnim pravima koje dodatno regulišu to polje” – kaže Mitrović.

ACTA nije moguća u Srbiji, jer Srbija ne može potpisivati ugovore koji nisu u skladu s domaćim zakonima, a ovaj to nije jer ograničava protok informacija na internetu.

Gospodo iz ministarstva nauke nemojte se igrati sa najosnovnijim ljudskim pravima, a sve pod plaštom nekakve ekonomije, akcionih planova i zaštite autorskih prava.

Mnogi od vas nisu nimalo kompetentni da raspravljaju i komentarišu na tu temu, pa zahtevamo da se manete takvih ambicija kao što je potpisivanje ACTA sporazuma, a sve zarad dobijanja jeftinih političkih poena kod zapadnih zemalja, i na štetu građana Srbije!

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

Imajući, dakle, u vidu štetne učinke ACTA-e, od Vlade Republike Srbije, ministarstva nauke i parlamenta ZAHTEVAMO:

- da ne pristupaju sporazumu ACTA jer donosi opasnost po prava građana i prosperitet našeg društva, upravo kao što su to učinile Češka, Nemačka, Slovačka, Poljska;

- da u međunarodnim odnosima zauzmu kritičan stav protiv neujednakog razvoja nametanjem ovakvih trgovinskih sporazuma;

- da krenu u reformu autorskog prava za digitalno doba.

ACTA ima neizvesan učinak za zaštitu intelektualnog vlasništva, a donosi izvesan rizik po osnovna prava građana. ZAUSTAVIMO ACTA-u!

Obrazloženje:

1. ACTA je odraz globalne nejednakosti i sredstvo ekonomskog podčinjavanja manje razvijenih zemalja.

    ACTA je sporazum sastavljen u tajnosti, van okvira međunarodnih institucija, daleko od očiju javnosti.

    ACTA je nastala kao pokušaj najrazvijenijih zemalja da opstruišu donošenje pravednijeg sporazuma u okviru tela Ujedinjenih nacija, a nakon što su manje razvijene zemlje pokušale da ograniče štetan uticaj intelektualnog vlasništva na dostupnost životno važnih lekova, tradicionalnih znanja, naprednih tehnologija, najnovijih naučnih dostignuća i kulturnih dobara stanovništvima tih zemalja. Manje razvijene zemlje poput Indije, Kine, Brazila – a u pogledu intelektualnog vlasništva i Srbija spada među manje razvijene zemlje – odlučile su bojkotovati taj štetan sporazum. Podsetimo na kraju da je upravo zbog te maskarade, koja će ugroziti živote i prava građana, ostavku podneo Kader Arif, glavni raporter Evropskog parlamenta u procesu dogovaranja sporazuma.

2. ACTA stvara okvir za privatnu pravdu kompanija i zaobilazi osnovne pravne standarde: osnovno pravo da niko nije kriv pre nego što mu je krivica dokazana, kao i pravo na sudski postupak i kaznu srazmernu pričinjenoj šteti.

    ACTA omogućuje kompanijama da nameću sankcije koje su ranije iziskivale sudski postupak. Teret dokazivanja krivice prebacuje se sa tužitelja na optuženog. Krivično delo se proširuje na tzv. čin pomaganja. Dopuštaju se nerazumne finansijske kazne koje nisu u srazmeri sa pričinjenom štetom, a polaze od logike da je svaki ilegalni primerak jedan prodani primerak manje. Pod krivično delo prema odredbama ACTA-e spadaju podjednako prekršaji građana i komercijalne aktivnosti falsifikatora.

3. ACTA ugrožava ustavne slobode građana na iskazivanju mišljenja, javnog govora i okupljanja građana.

Proširenje kaznene odgovornosti na posrednike u internet komunikaciji – kao što su pretraživači, provajderi, poslužitelji ili naprosto stranice koje linkuju na sporne sadržaje –vodiće ka preventivnoj cenzuri sadržaja. Kako bi sproveli mere predviđene ACTA-om, zakonodavci i/ili posrednici u internet komunikaciji mogu se odlučiti i za aktivni nadzor internet prometa, ugrožavajući privatnost korisnika, ili pak za isključenje optuženih iz internet komunikacije – tzv. “three strikes” regulativa – čime ti korisnici bivaju diskriminisani i svedeni na građane lišene mogućnosti delovanja, rada i pristupa javnim uslugama.

4. Potrebna je reforma autorskog prava, a ne reforma tehnološkog i pravnog uređenja internet komunikacija.

U ovom sporazumu radi se o potkopavanju globalne ekonomske pravde, standarda krivičnog prava i prava građana kojih bi svaka Vlada trebala biti svesna. Međutim, ako raspravljamo o autorskim pravima, treba reći da su digitalne mreže donele obilje kulture i znanja tamo gde je u analognom svetu vladala oskudnost. Obilje se ne može vratiti u oskudnost bez pravnog, institucionalnog, tehnološkog ili ekonomskog nasilja. Stoga, zaštitu autorskih prava i prosperitet stvaralaštva treba tražiti unutar reforme autorskih prava, a ne zadiranjem u tehnološko i pravno ustrojstvo internet komunikacija,narušavanjem osnovnih prava i sloboda građana. Predlozi kako stimulisati stvaralaštvo i istovremeno osigurati univerzalni pristup njihovim delima u digitalnoj sferi postoje i ne treba zaobilaziti mogućnost uvođenja kriminalizacije većine građana zbog snage ekonomskih argumenata nekoliko velikih diskografskih kompanija i Holivuda.

Internet korisnici i građani Republike Srbije.

#Geto Srbija