Kratki istorijat
Anonimni su, kao i dosta drugih dobrih stvari na internetu, nastali na 4chan forumima. Za 4chan je karakteristično da korisnici ne moraju da se registruju da bi pisali i da su svi potpisani kao Anonymous. O kulturnom fenomena anonimnosti na interentu ću pisati malo kasnije. Anonimni su na početku bili običan internet meme. Ali kako živimo u svetu kakvom živimo, kao reakcija na spoljne uticaje Anonimni su postali nešto više od toga. Internet aktivisti, haktivisti, i naravno obični aktivisti na ulicama. Prva značajna offline akcija Anonimnih su bili protesti protiv Sajenotolške crkve. Negde usput se cela ideja vezala za Guy Fawkes masku, ili kako se danas sve češće naziva Anonymous ili Anon maska, svima poznatu iz filma V for Vendetta kao očigledan simbol borbe protiv nedemokratskog sistema. Anonimni su širom sveta postali poznati usled podrške Wikileaks-u krajem 2010. godine, kad su Zapadne demokratije odlučile da pogaze sve svoje principe. Neko je morao da reaguje. Nakon toga usledili su brojni događaji u svetu, od Arapskog proleća, Occupy pokreta do avanturističkog i kreativnog zakonodavstva u SAD i tajnih ACTA pregovora u svetu. Anonimni nisu ćutali. Ideja je svakim danom sve jača.
Grupa elitnih hakera?
Ovo je najčešća zabluda o Anonimnima. Razlog toga je što su u medijima predstavljeni kao hakeri. To je donekle istina. Sasvim je sigurno da među Anonimnima ima hakera, od kojih su neki verovatno bolji od bilo čega što vlade najmoćnijih država i obaveštajnih službi imaju u svojim arsenalima. Oni su odgovorni za upade u kompjutere i iznošenje brojnih podataka, poput onih o policajcima koji su prekoračivali ograničenja o upotrebi sile na Occupy protestima u Americi. Takođe, zaslužni su za lov na pedofile i zlostavljače životinja u situacijama kad policija nije radila mnogo po tom pitanju. U Meksiku su se sukobili sa narko-kartelima. Znači, nisu neki loši momci i pretnja po svetsku bezbednost. Zbog heterogenosti Anonimnih sigurno ima i mutnih osoba tu, ali većina je tu sa ispravnim motivima. Anonimni su takođe odgovorni za brojne DDoS napade na sajtove, poput onih kada je Megaupload zatvoren. Za njih međutim nije potrebno nikakvo hakersko znanje. To rade obični aktivisti i DDoS napadi su digitalni ekvivalent protesta na ulicama. Da rezimiramo. Anonimni nisu grupa hakera. Hakera naravno ima, i veoma su bitni za celu priču, ali oni nisu u većini. Većina Anonimnih su aktivisti kao svaki drugi, bilo da deluju na internetu ili na ulicama.
Kako da se učlanim?
Još jedna zabluda o Anonimnima. Njen uzrok je verovatno u tome što su Anonimni ideja, pokret, a ne organizacija, i kao takvi ni nalik na nešto što je postojalo u prošlosti. Ne postoji članska karta. Ne postoji broj koji treba pozvati ili adresa na koju treba poslati email. Ne morate znati nikog Anonimnog da biste postali jedan od njih. Sve što treba da uradite jeste da prihvatite ideju, da je razumete, da je širite dalje. Da radite ono šta mislite da je ispravno. Ne postoji hijerarhija, svako radi za sebe, sa grupom svojih prijatelja ili Anonimnih sa kojima se na neki način povezao.
Sve je to svetska zavera
Naravno(i nažalost), ovo je neizbežno. Mnogi ljudi imaju problema da shvate koncept Anonimnih. Razni teoretičari zavera, pojedinci frustrirani hladnim ratom i špijunskim filmovima ili prosto dinosaurusi iz prošlog vremena nisu u stanju da razumeju da je u eri interneta globalni pokret moguć bez izrazitog vođe. Da je moguće da se ljudi mobilišu oko istog cilja iako ih niko ne vodi za ruku. Skeptici misle da iza Anonimnih stoje grupe moćnika i da su Anonimni “osnovani” kako bi ostvarivali nečije interese kroz iluziju slobode. Predpostavimo da je to tačno i da je neko zaista pokušao da stvori Anonimne kao svoju ličnu vojsku. To ipak ne menja ništa. Svaki Anoniman je individua za sebe koja ne prati naređenja. Ukoliko mu se nešto ne sviđa to neće uraditi. Ukoliko želi, radiće na svoju ruku. Ukoliko neko pokuša da govori u ime svih Anonimnih, biće ismejan od strane ostalih Anonimnih. Ukoliko neko proba da izdaje naređenja, takođe. Kako god Anonimni nastali, to je sad prošlost a sadašnjost i budućnost su jasne – Anonimni funkcionišu kao košnica, hivemind, čista, neiskvarena demokratija. Ipak, neki ljudi ne prihvataju ili ne razumeju da ovcama više nisu potrebni pastiri. Da bi to shvatili moraju da izađu iz stada i uđu u košnicu.
Fenomen anonimnosti na internetu
Nakon što sam probao da objasnim šta su to Anonimni, u što kraćim crtama ću izneti svoje mišljenje o celoj ideji anonimnosti i posledicama, mada bi o ovome moglo mnogo više da se piše.
Hiljadama godina, ljudi su pod uticajem raznih društvenih normi i pravila ponašanja okruženi bezbrojnim tabuima i pravilima koje nisu sami izabrali. Kako odrastamo u nekoj sredini prihvatamo ustaljena pravila ponašanja. Nastanak mnogih od tih pravila je savršeno ilustrovan ovde.
Šta se dešava kad neko ne želi da poštuje ta pravila i norme? Ukoliko ne želi da se povinuje, ukoliko želi da bude slobodan, drugačiji, da bude svoj čovek ili žena? Društvo gleda da ga ukalupi, od najranijih dana. Većina bude ukalupljena. Najjači istraju. Oni slabiji padnu na društvene margine. Kakve to veze ima sa anonimnošću? Jednog dana pojavio se internet, medij dostupan svakome. Gde je svako u stanju da iznese svoje mišljenje bez opasnosti da ga neko ugrozi. Gde pojedinac može da bude anoniman ukoliko to želi. Gde ljudi imaju priliku da budu ono što su oduvek želeli ali nisu mogli, zbog nedostatka hrabrosti ili spoljnih uticaja. Svako može da se iskaže. Svako može da bude poseban. Ljudi su najzad dobili alat kojim mogu da budu oslobođeni od okova koji su tu od kad smo izašli iz pećina i sišli sa drveća, ili možda čak i od mnogo ranije. Anonimnost oslobađa. Pruža nam priliku da budemo iskreniji nego ikada ranije, da pronađemo sebe. Mnogi ljudi su, pod zaštitom anonimnosti, spremni da potpunim neznancima preko interneta povere stvari koje gotovo nikome u realnom svetu ne bi rekli. Anonimnost naravno ima i neke negativne posledice, ali za zaključak koji sledi to nije mnogo bitno.
Internet postoji preko dvadeset godina. Postoje generacije koje su odrasle uz internet. Koje ne mogu svet da zamisle bez njega. Generacije koje su upoznale taj svet anonimnosti. I koje su kroz njega shvatile da smo svi mi isti. Da su ljudi hiljadama kilometara od nas, kad se sklone naše i njihove društvene norme potpuno isti kao mi, da imaju iste želje i strahove. Generacije odrasle uz internet su stanovnici sveta, ne svojih država, gradova ili sela. Ljudi koji su u stanju da poštuju svoje i tuđe kulture. To su generacije koje će doneti kraj ksenofobiji, jer ksenofobija nastaje iz straha od nepoznatog i nepoznatih kultura, ali toga sa razvojem interneta više nema.
To je upravo ono čega Anon maska polako postaje simbol u svetu. Iza Anon maske nije bitna boja kože. Pol. Religija. Broj godina. Seksualno opredeljenje. Nacionalna pripadnost. Svi smo Anonimni. Svi smo jednaki. Svi imamo ista prava. Svi imamo jednak glas.
Generacije odrasle uz internet više nisu deca. Mi smo odrasli. Mi smo postali Anonimni. Ima nas puno, svakim danom sve više i želimo da živimo u svetu gde su svi jednaki. I to zbog toga što smo sami shvatili da smo jednaki, da nema boljih ili lošijih kultura, da smo svi zatvorenici društvenih normi iz prošlosti i da je vreme da se oslobodimo. Nama nacionalne granice ne predstavljaju ništa. To su linije koje su dinosaurusi nacrtali na mapi zbog svojih interesa i strahova. U našem svetu granice ne postoje. Oni su možda jači, rukovode se mržnjom, strahovima, imaju oružije, pokušavaju da nas podele, ali mi imamo vreme koje radi za nas. Dinosaurusi će izumreti i ostaće samo generacije odrasle u svetu gde se svaki čovek tretira jednako i sa poštovanjem. Upravo zato smo mi već pobedili.
0 komentar(a) :
Objavi komentar