Karleuša o Đinđiću

Zorana Djindjica sam upoznala malo pre nego sto je postao gradonacelnik Beograda. Vracala sam se iz Minhena, mrtva umorna i nesrecna. Sve sto sam zaradila, spucala sam na gomilu cipela i biznis kartu do Beograda. U torbi nisam imala vise ni cvonjak. Dete kreten. Kao i uvek, avion je bio pun pevaca koji nisu hteli da mi kazu ZDRAVO. Doduse, i tad sam, kao i sad, delovala kao da cu odgristi glavu svakom ko mi pridje. Ko se usudi. Prkosno sam gledala kako provejavaju pored mene, same u tom "biznisu"...to mi je tad znacilo...valjda da im nekako "vratim" za sve...sta god to bilo. Nikad me nisu voleli. Ti neki pevaci talibanskih imena, i talibanskog stajlinga. I taman kad se zaculo BOARDING COMPLETED, u avion je usao Zoran Djindjic.
U savrsenom odelu, savrseno zgodan i savrsenog osmeha.
On je bio 1A a ja 1B. Samo mi.
Naravno, od politicara uvek ocekujete da budu nadobudni, nakurceni, da gledaju s' visine.
Kad ono...
Ah, da... Moram da dodam da nikad gore nisam izgledala, ne znam sta mi bi da se obucem kao kombinacija bugarske pevaljke i beloruske novopecene (davno to bese, '96. '97...ne secam se...)
I umesto da me pogleda sa kurtoaznim prezirom, jer sam ja u tom momentu bila PINKZAMGRANDFOLK bofl(beogradsko dete zalutalo na putu), covek mi je pruzio ruku, pozeleo dobar dan i rekao:"Drago mi je sto sam vas konacno upoznao."
MENE?! Mislim se ja u sebi...WTF?!
Prvo sto mi je tad palo na pamet da ga pitam, bilo je "lukavo" A STA STE VI U HOROSKOPU?
Morate me razumeti, tek punoletna, napaljena klinka, mrtva umorna od pevanja negde nekom... Bolje i to nego da sam pitala KOLIKO IMA SATI? Hahaha...to sam pitala u opustenom caskanju posle:-))
Naravno, odmah sam shvatila koliko sam NEEEEdorasla sagovorniku...ali sam pametno izvadila zvaku iz usta. Da ne zvacem.
Ali on se nije dao zbuniti. JA SAM LAV, A VI?
I JAAAAAA! IZVINITE KOLIKO IMA SATI?:-))))
Bilo je 9.15.
E, a onda sam izvadila tu zvaku, i pocela da pricam sa tim covekom. Pitala sam gluposti, pravila se pametna...na sve je odgovarao sa puno razumevanja, strpljenja... Secam se da je iz nekog razloga bio ogorcen na Vuka Draskovica. Rekao je i da, kad on postane gradonacelnik...promenice i to i to i to... Naravno, ja se ne secam sta je sve pricao... znam da sam ga zagledala...bilo mu je neprijatno da jede ono sto su nam doneli, pa nije ni jeo...ja sam jela.:-)
Sve ga je interesovalo, i gde sam bila, i koji mi je album po redu.
Izvadih CD iz tasne. Evo, ovo mi je drugi album...
Gledao je sliku na cover-u...i rekao da sam prelepo ispala na slici.
DA LI SAM OVO DOBIO?-rece uz blag osmeh...
A, NE...uzeh mu CD iz ruke...TO MI JE POSLEDNJI.
Svaki put kad pomislim na taj moj "gest" dodje mi da se ROOOKNEEEM!!!
Zasto Jelena, zaaastooooo?????
ONDA MORATE (persirao mi je svo vreme) DA MI POSALJETE JEDAN PRIMERAK...TERAZIJE BR. 1 rece...
HOCU. NARAVNO.
Sleteli smo. Na stiklicama sam tambrljala kroz aerodrom, a on je zamisljeno isao za mnom...
Kad je stigao moj kofercic na traci, pitao je da li je to moj kofer i uzeo ga.
Meni je Zoran Djindjic poneo kofer ka izlazu.
JA MOORAAAM DA VAS UPOZNAM SA MAMOM! ONA ME CEKA. ZNATE, ONA JE NOVINAR RTS-a...A TATA MI JE POLICIJSKI FUNKCIONER-pohvalih se...
(Klinci, cisto da znate, ono sto tad nisam znala, je da je on bio urnisan od strane drzavne televizije, a nista bolje nije stajao ni sa policijom...)
OBAVEZNO! JEDVA CEKAM DA UPOZNAM MAMU!
Divna me je cekala ispred...opusteno cupkajuci...A onda sam dovela Zorana Djindjica.
MAMA, MAMA, MORAM DA TE UPOZNAM SA NEKIM!
Ukocila se, i zapanjeno pruzila ruku...
CAST MI JE GOSPODJO, IMATE DIVNU CERKU!- rece Zoran.
Fotoreporteri su ga saleteli, i on je krenuo dalje...preko ramena mi je dobacio:"OCEKUJEM TAJ CD!"
DA LI SI TI NORMALNA-siktala je Divna u kolima...HOCES DA DOBIJEM OTKAZ ZBOG NJEGA? TI, SINE, SAMO PRAVIS SVIMA NAMA PROBLEME. NADAM SE DA ME NIKO NIJE SLIKAO.
Zoranu nikad nisam poslala cd. Da, ja sam kreten. Mada, tesi me pomisao da me se nije vise ni setio...
Postao je gradonacelnik. A onda premijer. I onda IIIDEEMOOOOO...
U novinama sam svakodnevno citala najstrasnije bljuvotine o njemu. Svaki dan, svaki dan...
Takva strasna antikampanja...ludilo.
Secam se nekog IDENTITETA... casopisa na cijoj smo naslovnoj stalno bili on i ja. Ne znam za koga je grdje pisalo. Gde god sam se okrenula, ljudi su pokazivali otvorenu mrznju prema njemu. Kad bih pitala ZASTO, citirali su naslove iz novina. Citirali su tu naucnu fantastiku. ANTIKAMPANJA JE USPELA. Big time uspela.
Srbija je bila uzgajana, i pripremana, svakodnevno hranjena govnima... cilj je hramao sa gipsom na nozi.
Gledala sam ga, secam se, na TV-u, kako prica o problemu naseg mentaliteta...i nista nisam cula. Inficirao me je virus mrznje prema njemu. Marketing je cudo. Kad su pokusali da ga ubiju, svi su graknuli da je sve iscenirao, DJUBRE JEDNO...
SVE JE TO ON REZIRAO, DA BI SE U OCIMA JAVNOSTI POKAZAO KAO ZRTVA-brujali su svi mediji, siktao je razgoropadjen i ostrascen narod. NAROD VOLI DA JEDE GOVNA KAD NEMA LEBAC!
ALI NECE ON NAS TAKO LAKO PREVARITI, NISMO MI SISALI VESLA-bilo je ono sto je stado blejalo, u taktu IDENTITETA, RTS-a, i gomile drugih novina... SVIH NOVINA!
A onda...pre tacno 9 godina... Nasmejanog coveka, koji mi je uputio najlepsi osmeh, i poneo kofer, ubio je hitac iz snajpera. Njegove stake pale su pored njega. Metak u srce. Prvi, drugi i treci prsten obezbedjenja je nekako bas tad-ZATAJIO. Ali to svi znamo...REMEMBER?
MUK.
Secam se da mi je besomucno zvonio mobilni na bakinoj sahrani. 12. marta sam sahranjivala baku, i kad mi je otac, koga sam uzaludno cekala, dreknuo u slusalicu da je Djindjic ubijen, bakin kovceg su spustali u raku.
SINE, UBILI SU PREMIJERA! ODMAH SE SPAKUJ I IDI KUCI! (Posle mi je objasnio zasto bas ja da idem kuci...a dobila sam i obezbedjenje)
Da ne zaboravim, dva dana pre bakine (mamine mame) sahrane, na dan kad je umrla, moj tata je dosao u vidno losem stanju. Nikad ga nisam videla da tako place. Pogodila ga je tastina smrt. A onda se pribrao i totalno nepovezano rekao:
"U zemlji ce se desiti velike promene. Bice sranja. Pohapsicemo ona govna (pokazujuci glavom ka Zemunu, a i nasa porodicna kuca je bas tu). Jebacemo im nanu naninu. Ukapirala sam ga na pravi nacin.
Cisto da znate, moj otac je svakodnevno dobijao pretnje smrcu od Spasojevica, koji je cak, bez problema, davao intervjue protiv mog oca. Valjda mu se zamerio sto ga je uhapsio i stavio mu lisice u Parizu, nakon otmice Miskovica. Mog oca drzava nije pokusala da zastiti. Urednici su to sumanuto baljezganje ubice i narko dilera stavljali na naslovne strane. Narod je svakodnevno citao o srpskim herojima Spasojevicu, Legiji&Co., izdajniku Djindjicu, korumpiranom policajcu Karleusi, kurvi Karleusi (ovo se na mene odnosilo)...
A onda..............
UBIJEN PREMIJER!
Narod koji je do tog momenta mrzeo coveka koji se izrazavao u metaforama-pocinje da se trese.
OCAJ! NEVERICA!
IZGUBILI SMO NAJBOLJEG, SRBIJA JE OSTALA BEZ BUDUCNOSTI, GOTOVO!-uzvikivao je ocajni narod.
Probudjen narod. Narod koji je shvatio kakvog velikana je izgubio!
E KURAC!
Istih onih 100 000 ljudi koje je tuzno setalo na Djindjicevom sprovodu, djipalo je malo zatim na Uscu uz taktove muzike kume ubice premijera.
NIKADA SE NECU ODRECI KUMA-rekla je kuma.
I ne treba.
Ovaj narod ima svoje heroje, svoje "majke", svoje uzore koje zasluzuje.
Ovaj narod je dobio ono sto je zasluzio.
Ovaj narod zivi onako kako je zasluzio.
Ovaj narod izmedju Basare i Palme, zauvek glasa za Palmu.
I treba. I neka.
Bravo narode. Srbija nikad nije bila spremna za Djindjica. I nije ga zasluzila. O razumevanju...o tome i da ne govorim. 99% Srba nije ni kapiralo sta je covek govorio. Ali zato kapiraju LAZI, PRAZNU DEMAGOGIJU, TRULI SOVINIZAM, LOPOVLUK... to nekako svi kapiraju. Kako? Pojma nemam. ALI VOLUUUU TOOO KI LEBAC!
Pisem ovo, povremeno bacajuci pogled na mobilni... mama mi, valjda me toliko zna, salje instrukcije o zivotu...
NEMOJ SLUCAJNO DA PISES NESTO DANAS! NE POMINJI UBICE, NE POMINJI POLITICARE, ONU KURVU, VIDIS KAKO MUDRO CUTI...BUDI I TI KONACNO JEDNOM PAMETNA! GLEDAJ JECO SVOJA POSLA. SINE, VIDIS DA GOVANA IMA MNOGO...PA PREMIJERA SU BEZ PROBLEMA UBILI, TI SI SMESNA... IMAS SINE DVOJE DECE, CUTI I RADI SVOJ POSAO!!!
Necu mama vise. Obecavam.
Samo jos ovaj put.
U secanje na velikog coveka koji mi je poneo kofer i cvrsto stegnuo ruku...
I neka Zoranova majka zna-NIJE UZALUD MAJKO!
Ima mnogo onih koji misle kao ja...i koji nikad nece zaboraviti Zorana,
ma koliko NEPOPULARNO bilo govoriti istinu u SRBIJI.

Autor: Jelena Karleuša, kolumnista u ostavci
Izvor: Fejsbuk strana Jelene Karleuše

(Rasel: Jel' sad jasno?)