Julius Evola, čije je pravo ime bilo Baron Giulio Cesare Andrea Evola, bio je italijanski filosof, rasni teoretičar, ezoterista, hermetista i okultista; prečesto njegov angažman unutar fašističkog italijanskog režima zasenjuje njegovo veliko delo kao hermetiste, ezoteriste i okultiste.Rođen je 19. maja 1898. u plemićkoj sicilijanskoj porodici, a umro 11. juna 1974.Borio se u Prvom svetskom ratu kao artiljerijski oficir.Jedno kratko vreme bio je privučen od strane futurističkog pokreta koji je vodio Filippo Marinetti, ali je svojim slikama i poezijom ipak postao eksponent dadaizma u Italiji.
Podrška koju je Evola davao fašistima temeljila se isključivo na njegovoj nadi da će fašistički pokret iskoreniti judeo-hrišćansku religiju i uvesti "paganski imperijalizam" koji će za svoj uzor imati Rimsku imperiju.Međutim, Evola nije uživao podršku fašista; kao i jedan broj drugih eminentnih fašista, Evola se gnušao fašističkog nacionalizma i oslanjanja na mase koje je smatrao zaglupljenim i nesposobnim za bilo kakav napredak, te se u vrlo retkim prilikama pojavljivao na masovnim paradama i okupljanjima koji su bili tako karakteristični za fašizam i nacizam.
Po izbijanju II svetskog rata, Evola se dobrovoljno prijavio za odlazak na istočni front kako bi se borio protiv komunista, ali je odbijen na osnovu birokratskih zavrzlama stvorenih od strane njegovih neprijatelja.Nakon pada režima u Italiji 1943., prebegao je u Nemačku, gde je radio kao istraživač slobodnog zidarstva, pri Ahnenerbe-u, odelenju SS-a koje se bavilo duhovnim i "duhovnim" istraživanjima.
Imao je običaj da za vreme terorističkog bombardovanja nemačkih gradova od strane saveznika šeta ulicama gradova dok su bombe padale, kako bi "iskušavao svoju sudbinu". Za vreme jednog takvog bombardovanja, geler je oštetio njegovu kičmu i vezao ga za invalidska kolica do kraja života.
Razočaran ishodom fašističke ideje, Evola se po završetku II svetskog rata posvetio ezoteriji.Napisao je veliki broj knjiga: "Joga Moći: Tantra, Shakti, i Tajni Put" (1949), "Eros i Misterije Ljubavi: Metafizika Seksa"(1958), "Meditacije na vrhovima: planinarenje kao metafora duhovne potrage" (1974), "Staza Prosvetljenja prema Mitraičkim Misterijama" (1977), i dve političke knjige koje reflektuju njegovo iskustvo: "Ljudi u ruševinama: posleratna razmišljanja radikalnog tradicionaliste" (1953), "Zajahati Tigra: Priručnik Preživljavanja za Aristokrate Duše" (1961), kao i autobiografiju "Il Cammino del Cinabro".
U posleratnom periodu, Evolina dela bila su na ceni među neofašistima, pa je čak završio na sudu optužen za pokušaj obnove fašizma, ali je oslobođen budući nije bilo dokaza za tako nešto, a on sam nikada nije bio član fašističke partije.
Umro je neoženjen, bez dece.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar