Istinite priče o pokušaju atentata na Josipa Broza Tita i prebega u susednu komunističku zemlju Rumuniju...
Pretvorio sam se u uvo. Gledao sam oca pravo u oči, znao sam da ću celu priču morati da ponovim. I, otac reče :
Tvoj đed Vukale Perov rođen je 1835. godine. Čuja sam od starih Brajića da je još kao dijete bio neustrašiv. Nije se boja ničega i nikoga pod kapom nebeskom. Njegovi vršnjaci od njega su zazirali. Imao je samo dvanaest godina kad mu je otac Pero nabavio džeferdar. Svi seljani su se čudili tome. Kako đetetu u ruke dati oružje? Ali, Vukalov otac se nije obazirao na te priče. Naučio je sina kako se rukuje oružjem. Vodio ga je u lov. Naučio ga je da gađa u metu. Da brzo puni džeferdar, da s njim na ramenu trči uzbrdo i nizbrdo. Već u četrnaestoj godini Vukale je sam odlazio u lov na vukove.
Postao je "gađadur" bez premca. Što okom vidi to džeferdarom pogodi. Otac mu je bio dosta imućan za ondašnje seoske prilike. Vukale mu je bio jedinac, ali, vaspitavao ga je na pravi način: učio ga je čojstvu, a hrabrosti nije trebalo da ga uči, s tim ga je majka priroda obdarila. Često bi mu zborio: Slušaj sine, nemoj nikada nikoga prvi da napadneš. Vazda brani slabijega od jačega, poštuj stare ljude. Brani žene i đecu od napasnika. Ne kradi, ne laži, datu riječ poštuj kao svetinju. Brani rođake, bratstvenike i seljane. U dobru se ne ponesi, a u nevolji i muci se ne ponizi.
Ama znadi, ako ti sudbina ikad za života odredi da moraš svetit sebe ili drugoga, nikad nemoj to činjet kukavički, iz zasede, s leđa, ili iz potaje. Učini to junački, otvoreno, prsa u prsa. Puška mu - puška ti. Nož mu - nož ti. Oganj mu - oganj ti. Ali se vazda drži pravila : Oko za oko, zub za zub.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar