Vukale Stojanović romanom Senke Bukurešta zatvara vrata jednom istoprijskom nevremenu i teškim životnim iskustvima koje je proveo u progonstvima pedesetih godina dvadesetog veka.
Dugo sam se kolebao da li da pišem o IB emigraciji. Zato je postojalo više razloga, a glavni je mala istorijska distanca. Ipak, posle dugog razmišljanja odlučih se da napišem roman o jugoslovenskoj emigraciji u Rumuniji. Ova knjiga romana obuhvata period od 1949. do 1952. godine. Bio bi greh, pomislih, prepustiti zaboravu ta strašna i crna vremena: patnji, muka, tragedija, zločina, koji su izvršili Titovi žbiri i plaćenici nad srpskim i crnogorskim narodom.
U emigraciji, u Bukureštu, našlo se svakakvog sveta, počev od pravih revolucionara do konjokradica i švercera. Ove dve poslednje grupacije dobro su došle obaveštajnim službama Rumunije i Jugoslavije da od emigracije naprave svoju igračku, koristeći je kad im treba i kako im treba u špijunske svrhe. Razume se, smetali su im pravi revolucionari, pa su se prećutno "složili" da ih treba ukloniti, pohapsiti, proterati a neke otpremiti u logore. To se desilo i meni, dve godine sam bio u zatvoru, tri u progonstvu.
Roman Senke Bukurešta se završava sa ljubavnom pričom između Vuka Istinovića s predivnom doktorkom Nađom Pavelesku, unukom ruskog generala plemićkog porekla, po majčinoj liniji, koji je ratovao protiv Crvene armije za vreme revolucije, a 1922. godine emigrirao u Rumuniju sa kćerkom. Ova priča dala je romanu lepotu i šarm i ublažila surovost teksta nekih delova u njemu. Na žalost, ta ljubav se tragično završava.
Opisani događaji i lica su istiniti i stvarni s tim što su imena nekih ličnosti zamenjena namerno. Ipak, svaka sličnost je "slučajna". Ko se prepozna kao negativac i to javno prizna neka mu to služi na čast.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar