Fransoa de Fontet: Rasizam

Fransoa de Fontet - Rasizam

Reč rasizam se u naše vreme tako često upotrebljava, da bi se mnogi iznenadili ustanovljujući kako je ona u stvari neologizam. Nje nema u Litreovom rečniku (1863–1877). Larus XX veka (1932) bez sumnje je prvi koji je navodi, dajući joj značenje »opredeljenje, učenje rasista«, a za reč »rasista« kaže da je to »naziv dat nemačkim nacionalsocijalistima što tvrde da predstavljaju čistu nemačku rasu, iz koje su isključeni Jevreji«, itd. Rečnik francuskog jezika Pola Robera prihvata 1962. reč rasizam kao izvedenicu od reči rasa, a njeno značenje daje na sledeći način: »Teorija o hijerarhiji rasa koja se zasniva na verovanju da društveni status zavisi od rasnih osobina i zaključuje da nadmoćnu rasu treba očuvati od ukrštanja sa drugim rasama; ponašanje u skladu sa tom teorijom.« Poučno je pratiti uvođenje termina i razvoj njegove definicije u Malom ilustrovanom Larusu, koji na prilično veran način pokazuje prihvaćenost neke reči u jeziku i čije se novo izdanje pojavljuje svake godine. Reč »rasizam« je u taj rečnik uneta tek... 1946! Definicija, u početku kratka – »Teorija kojom se želi ustanoviti čistota izvesnih rasa« – izmenjena je godine 1948. i tada je glasila: »Teorija kojom se nastoji očuvati čistota rase u nekoj naciji«; ovakva definicija ostaje sve do 1960, kad se menja i postaje određenija. Rasizam je po njoj »sistem kojim se ustanovljuje nadmoć neke rasne grupe nad ostalima, pri čemu se, naročito, zahteva razdvajanje rasnih grupa unutar neke zemlje (rasna segregacija)«, a 1966. tome će biti dodato: »ili čak teži istrebljenju neke manjine (antisemitski rasizam nacista)«; takvu definiciju još uvek nalazimo i u izdanju iz 1980. Godine 1996. te konkretne naznake su nestale i zadržani su samo ideologija i »ponašanje«; no zato drugo navedeno značenje, »sistematsko ispoljavanje neprijateljstva prema nekoj određenoj kategoriji osoba; rasizam usmeren protiv mladih«, predstavlja samo odraz onog načina upotrebe te reči koji je lišen smisla i čiji nestanak valja živo želeti, ukoliko hoćemo da reči zadrže svoje pravo značenje.