Мишљења странаца (Конјектанеа)
НИКАД НИСАМ веровао да ћу о овоме писати, јер нити ја знам ту ништа више него неко други, нити сматрам ово испитивање актуелним и национално значајним (а ја само та питања проучавам). Али ме пекло, и пече ме увек, хрватско подметање да је име Срби срамно, да долази од речи сврабеж. То је чувени изналазак «оца хрватске домовине» Анта Старчевића, који је додао да то име може бити и неких чергарских племена, која су патила од шуге или свраба, итд. Одједном то прихватају сви Хрвати, или бар сви (сем стручњака). Срби одговарају понекад, али не увек документовано.
Мени је судба доделила да и ту документацију изведем. Прикупљајући податке о нашим битиим националним питањима, наилазио сам и на објашњење речи Србин, па сам често то и бележио. Напослетку је испала позамашна групица мишљења и тврдња страних писаца од угледа и компетенције, коју, ево, предајем јавности.
Ради се увек о етимолошком или, боље речено, о ономатолошком изучавању термина (каже се и ономатичном), јер је на тој основи, тј. изокренувши ту методу, набачено и, потпуно недокументовано, гледиште о скарадном пореклу речи Србин. Већина писаца, које смо ми пронашли узгред и без икакве помоћи српске науке (неколико српских састава о овом питању набавили смо накнадно и веома мало, или нимало, нашли у њима од употребљене грађе) даје баш таква, ономатична, објашњења.
Из ономатолошког (ономасиолошког) објашњења извлачи се знамење. Народни назив (nomen gentile) постаје знамење народно (omen genitle). Зато се толика важност и даје овим објашњењима.
Ја не умем и нећу да оцењујем исправност ових гледишта, тим пре што она нису увек подударна. Али је довољно да су она узета од веома озбиљних и првих писаца. Нико од њих, ама баш нико, не доводи израз «Србин» од старчевићевског извора. А такође нико не усваја ни тврдњу првобитних писаца (с краја првог миленија) да реч Србин долази од латинског сервус, роб.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar