Дело које у овом издању називамо Gesta regum Sclavorum (у науци познато као Летопис попа Дукљанина) које нам је сачувано на латинском у само два рукописа (Ватиканском и Београдском) поставља неколико основних проблема при филолошкој анализи. Та питања су следећа: 1. Да ли је дело целовито, односно, да ли га је написао један аутор? 2. Какав је однос између овог дела и сачуване редакције на старохрватском? 3. Какав је однос између два сачувана рукописа и да ли је могуће успоставити рукописну традицију?
Дело је имало више издања, али је ово прво које је засновано на оба сачувана рукописа и у свом оквиру доноси и критички апарат. Такође је и прво издање које, поред оригиналног старохрватског текста, доноси и његов превод на српски, као и критички апарат хрватског текста (заснован на једном Загребачком рукопису и ранијим издањима, пре свега Чрнчићевом).
Анализа оба латинска рукописа показала је да се они битно не разликују, тј. да новооткривени Београдски рукопис не пружа, осим на два места, никакве новине у односу на већ познати текст. Напротив, Београдски рукопис испушта поједине делове текста (некада поједине речи, а некада целе реченице), затим има бројне ортографске грешке: каткада толико велике да се речи у којима се налазе по смислу не уклапају у реченицу. Само у неколико случајева Београдски рукопис даје логичнији лексички избор у односу на Ватикански и, као што смо рекли, само у два случаја даје потпуно нов текст који не постоји у Ватиканском.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar