Uvod u transcendentalnu kosmologiju
Ako je umetnost danas izgubila svaki značaj i smisao, to se ne može reći i za njenu teoriju koja je najbolja potvrda teze da se teorija umetnosti može razvijati nezavisno od umetničke prakse; istovremeno, to ne znači da u kriznim trenucima teorija ne može biti daleko ispred svake umetničke prakse, posebno u slučaju kad se na izdaju umetnosti sve masovnije odlučuju ne samo njeni pobornici, već i sami umetnici.
Danas većina umetnika nije na nivou svoga vremena; njihov žal nad sopstvenim položajem je opravdan, jednako, koliko i njihova dela, koja izazivaju sve više prezir i dosadu. Hitajući da bude postmoderna, savremena umetnost je najvećim svojim delom postala pre-moderna, nesvesna toga da je lukavo uvučena u njoj stranu, socijalnu dimenziju. Kada su se stvorile mogućnosti da merila propisuju neuki ljudi, naoružani birokratskom silom, ljudi po svojoj prirodi, umetnosti krajnje nenaklonjeni, postalo je kasno da se bilo šta promeni, jer je bahatost i osornost postajala iz dana u dan sve veća, a otpor umetnika sve manji i sve bespomoćniji.
Kad se za umetnost počelo proglašavati sve i svašta, pozivanjem nato da sva dela umetnosti, navodno, imaju istu vrednost, tada je jednim potezom izbrisana mogućnost svake rasprave o vrednosti umetničkih dela i visokom smislu umetničkog stvaranja; sva dela i svi umetnici našli su se u istoj ravni. Svaku razliku među njima počeli su da određuju krajnje neumetnički faktori.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar