Peščanik.net: Belo odelo

Belo odelo

Miloš Ćirić | 21/02/2012

Poznato je da obaveštajne službe, MUP i tabloidi u Srbiji nikad ne spavaju, pa je tako noćas, u neko nedoba puštena fantastična vest o tome kako je Biljana Srbljanović „uhapšena zbog posedovanja narkotika“. Ima tu svačega, i koliko je droge kupila i u koje vreme, i od koga i gde je bila pre i posle toga, svega ima, samo izvora vesti nema. Izvor ove vesti je misteriozni „policijski zapisnik“, čiju verodostojnost niko iz beogradske policije nije potvrdio. Ostaje nam da verujemo „novinaru“, koji svojim prezimenom, ali ne i imenom potpisuje ovu vest. Onaj perjani jastuk sa vrha Beograđanke je pocepan, perje leti i guši nas, kao u Kusturičinim filmovima, pa ko će sad to skupljati. Čim novine pišu, tu mora da „ima nečega“. Posebno je zanimljiv etički kodeks „novinara“ ovih tabloida, koji imena ostalih osoba umešanih u ovaj „skandal“ navode nepotpuno, izostavljajući prezime ili ime – valjda im, podsvesno, to nalaže etički kodeks UNS-a. Ime Biljane Srbljanović, međutim, navodi se u celosti, jer ipak se radi o uglednoj javnoj ličnosti, koju treba isterati iz narkomanskog mraka na svetlost dana. Slično kao što su nedavno iz terorističkog mraka najureni Sreten Ugričić i onaj Bole iz Banja Luke.

Iako smo svi navikli na ovu vrstu konstrukcija, iživljavanja i kasnijeg lešinarenja nad BS, što je već samo po sebi dosta indikativno i tužno, valja se ipak setiti da je reč o ličnosti koja je godinama pod neprestanim napadima tabloida, a često i „ozbiljnih medija“, koji se bave smišljanjem najrazličitijih bajki o njenoj kriminogenoj ličnosti i mračnoj prošlosti. To se ranije činilo u svrhu njene političke diskreditacije, ili iz obične potrebe da se poveća tiraž, jer njeno ime i lice na naslovnoj strani najbolje prodaju ono što se „kupuje na trafici, a nisu novine“. Svi pamtimo kako je, kao kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda pre četiri godine, isto ovako, preko noći, postala porno glumica, o čemu nas je takođe izvestio jedan beogradski tabloid. Ili kada je, zbog učešća na tribini Peščanika u Pančevu, izvedena pred lice pravde zbog „ugrožavanja javnog reda i mira“, jer je desničarima koji su pokušavali da prekinu tribinu rekla da su „klipani“.

Ovu najnoviju bljuvotinu, za koju je lako pretpostaviti da nije rezultat nikakvog „istraživačkog novinarstva“, već samo prva u nizu fingiranih vesti koje slede, treba, čini mi se, posmatrati i u kontekstu podrške inicijativi beli glas, koju je Biljana Srbljanović prva pomenula gostujući u emisiji Peščanik oktobra 2011. godine. Napadi na nju i konstruisanje ovakvih priča služe i tome da se diskredituje svako ko misli da je dosta partijske države i klanovske borbe za moć i vlast, i ko je tim povodom odlučio da na sledećim izborima iskaže svoje nezadovoljstvo političkim gestom, poništavanjem izbornog listića. BS im se svima previše zamerila prethodnih godina, od redakcija tabloida do vrha svih političkih stranaka u Srbiji, i bilo je vreme da se osveta servira. Zato niko ni ne reaguje na ovu hajku koja se nad njom sprovodi. Jer, diskreditovati BS odgovara svima, jednako vlasti koliko i opoziciji. Prvi će iz ovoga kupiti sebi bar tri dana mira da nastave sa guranjem pod tepih pravih vesti (propali aranžman sa MMF-om, nepostizanje napretka u pregovorima sa Prištinom, da pomenem tek ta dva primera), a drugima će ovo pomoći da homogenizuju svoje glasačko telo i zauvek raskrste sa BS i njoj sličnima, koji znaju da zatalasaju i najtvrđu bazu njihovih birača. Zato mislim da moramo braniti BS i stati ispred onih koji očigledno naručenim tekstovima, muljanjem po blatu i bacanjem prašine u oči, pokušavaju da diskredituju ono što ona govori i radi. Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog toga što se sutra u toj poziciji možemo naći i mi sami.

Kampanju protiv belog glasa, koja se već mesecima uz neobičnu žestinu vodi od strane mnogih ličnosti iz „javnog života“, sada preuzimaju profesionalci, partijski tabloidi i „nezavisni“ beogradski mediji, koji polako pokreću točkove kampanje koja sledi. Biljana Srbljanović je preko noći proglašena narkomankom, podignuta je optužnica, bilo je i suđenja, a presuđena joj je i kazna, tri godine bezuslovno. Iz tabloida uskoro treba očekivati i šokantne vesti o policijskoj akciji „Belo odelo“ i umešanosti Srbijanke Turajlić u trgovinu oružjem, ili o vezama Vesne Rakić-Vodinelić sa zemunskim klanom, na primer. Svima koji se zalažu za beli glas, ovim sramnim metodama kojima bi i sam Slobodan Milošević aplaudirao, poslata je poruka. Ona je kratka i jasna, i glasi: pazite kakve ideje zagovarate, mi vas možemo uništiti.

Peščanik.net, 21.02.2012.