За време летњег одмора 1925 године, проведеног на семериншким планинама, учинио сам први, дотле непредузети покушај да развитак астрономије, њене велике људе и њихова открића претставим у виду личних доживљаја, описаних у писмима. Очекивао сам да ће се таквом сарадњом знања и уобразиље постићи да велике тековине науке дану дахом живота. То се и догодило — или ми се бар тако причинило. Догађаји које сам својим пером описивао постадоше за мене стварни доживљаји који ме из уске средине и тмурне садашњице одведоше у бесконачност васионе и у сретнија времена прошлости. Зато сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало после сувопарних математичких испитивања. За три године написао сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно дело под насловом „Кроз васиону и векове. Писма једног астронома“. Касније сам то дело превео и на немачки, прерадио га и знатно проширио. Оно је, одлично опремљено, изашло 1936 године као издање књижаре Келер и Амеланг у Лајпцигу. За кратко време доживело је оно и друго своје, данас већ растурено, немачко издање. Како је и прво српско издање распродато, спремио сам ово друго српско издање. Оно је израђено према другом немачком издању и том приликом је још и проширено. Зато постоје знатне разлике између овог и првог српског издања; оне су ове. Писма означена у овом издању са V, XV, ХVIII, XX, XXІІ, XXV сасвим су нова, док су писма означена овде са ІХ, X, XІ, ХІI, XІІІ, XXІІІ, XXVІII, XXXI, XXXIV, XXXVІ остала иста као и у првом српском издању; преостала писма су, која мање, која више, промењена и проширена, а сва заједно повезана у чвршћу једну целину.
Београд, септембра 1943.
М. Миланковић
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar