Istorija filozofije od Dekarta do Eugena Finka
Kada se govori o novovekovnoj filozofiji uvek se postavlja pitanje novine kojom se odlikuje novovekovlje; mnogi su skloni da simptome novog vide na samom početku XIV stoleća, kada se javlja nova umetnost i nova muzika; ne manji broj smatra da novo doba počinje već sa pojavom religiozne reformacije i njenim zahtevom za oslobođenjem i obnovom duhovnog života; bilo bi stoga krajnje pogrešno suprotstavljati religiozni duh reformacije duhu renesanse jer ako se kao najpreči zadatak javlja razvijanje naukâ i saznanjâ, tada filozofija mora ići samo putem koji je trasirala upravo reformacija svojim zahtevom za vraćanje hrišćanstva izvorima. Nimalo slučajno, pitanje o izvorima i temeljima saznanja i celokupnog mišljenja jedno je od dominantnih pitanja čitave novovekovne filozofije, i ne treba da čudi što se nova filozofija rađa upravo s pitanjem o uslovima i izvorima čovekovog razuma, sa pitanjem o prirodi i granicama čovekovih saznajnih moći, a to se zbiva u prvoj trećini XVII stoleća. Sasvim je razumljivo što će se filozofija u naredna dva stoleća intenzivno razvijati upravo u zemljama koje je najviše potresla reformacija; u Francuskoj, Nizozemskoj, Engleskoj i u zemljama nemačkog govornog područja.
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar