(Istorija filozofije do Dekarta)
Svaki razgovor o filozofiji pretpostavlja da već nešto znamo o tome šta je filozofija; do takvog znanja može se doći samo uvidom u ono što nam donosi filozofska tradicija; ali, kako je reč o tradiciji dugoj preko dve i po hiljade godina, jasno je da znanja koja dolaze do nas, iz najrazličitijih razloga ne mogu biti u nekom velikom međusobnom saglasju, a istovremeno, daleko su od toga da budu jednoznačna. Istorija nas uči da bitna znanja ne bivaju nikad u celosti sačuvana za buduće generacije već je zadatak svake od njih da ta znanja iznova otkriva, da ih na svoj način i iz sopstvenog iskustva uvek iznova oblikuje.
Bitno svojstvo filozofskog mišljenja počiva u večnom traženju, u preispitivanju onog što nam je najbliže i što je po prirodi stvari najprisutnije ali istovremeno i najdalje; svako misli da zna šta je filozofija i svako se bez imalo ustručavanja upušta u razgovor o njoj; previđa se da su već u najstarija vremena zbog bavljenja filozofijom Atinjani Sokrata osudili na smrt, zaboravlja se Platonovo upozoravanje o pogubnosti sofistike i svim opasnostima koje dolaze usled zloupotrebe filozofije, ne shvata se rezignacija Boetija koji u svom poslednjem spisu, na samom završetku antičke epohe, piše o tome kako je nastupilo doba koje za filozofiju više nema razumevanja...
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar