Jedina posledica istrajnog promišljanja stanja i sudbine moderne umetnosti jeste - loše raspoloženje. Umetnička dela stvaraju se i danas, uprkos činjenici da njihovo dalje nastajanje ima sve manje opravdanja. Onaj ko predaje estetiku a s namerom da nešto bitno i smisleno kaže o filozofskoj prirodi umetnosti i umetničkog stvaranja, morao bi s pravom da se zapita: šta reći sve manjem broju slušalaca o onom čega možda više i nema. Izlaz iz situacije kojom dominira osećaj da nema šta da se više kaže i da se praznih ruku ali još uvek ne i prazne duše izlazi pred slušaoce, u slučaju kad se izlažu ideje preuzete od naših savremenika, jedan od najznačajnijih filozofa XX stoleća, Edmund Huserl našao je u radikalizovanju pitanja o biti našeg saznanja.
Danas, čitavo stoleće nakon nastanka fenomenologije, znamo ishod i znan nam je rezultat do kog je dospeo ovaj veliki mislioc živeći u uverenju da će novootkrivena transcendentalna subjektivnost biti pouzdano tlo svekolikog našeg delovanja i mišljenja. Tim putem mi više ne možemo ići a da ne budemo svesni odgovornosti pred vremenom u kome živimo; nema teorije kojom se može neutralizovati zlim namerama preplavljena praksa. Ako je Huserl jasno video narastajuće zlo koje je tridesetih godina svetu pripremala Nemačka, mi danas ne možemo ne videti zlo koje najrazvijeniji delovi naše planete ovog puta pripremaju svekolikom njenom smislu...
Download
0 komentar(a) :
Objavi komentar